INKLUZIJA INFO

Poštovane kolege,

Pitanja koja se odnose na implementaciju inkluziije u školama kao i sva pitanja vezana za seminar " INKLUZIJA OD TEORIJE DO PRAKSE " možete postaviti iposlati mejlom   na adresu akademijafilipovic@gmail.com

Odgovore možete ovde pročitati. Srdačan pozdrav. 

 

Poštovani kolega Bojane!

 

  Što se tiče prvog pitanja situacija treba da je jasna, svi članov tima prate napredak deteta, naravno svako u timu prema svojim zaduženjima i u okviru svog domena. Za svaki IOP i konkretno dete za koji se on radi,

mora da postoji i zadužena osoba koja će sve to da kordinira i objedinjuje. Ta zadužena osoba je često stručni saradnik, razredni starešina deteta ali može da bude svako onaj koga odredi sam tim. Ako ste

mislili na to ko sve piše IOP, da li piše jedna osoba ili više njih, naravno da svi treba da učestvuju, stručnjak van institucije piše svoj izveštaj ( lekar,specijalni pedagog i td.), razredni starešina prikuplja podatke o detetu od roditelja, nastavnici prema svojim predmetima ..., nije smisao i svrha da samo jedna osoba bude opterećena. Ako se za dete radi IOP prema izmenjenom programu, kao što će to verovatno biti za ono dete u razredu kod Vaše majke, tu treba uključiti interesornu komisiju, i tražiti njihovo mišljenje i odobrenje.

  Što se tiče odgovora na drugo pitanje razumem Vašu zabunu. Prezentacija koju ste mi poslali potiče sa bazičnog ministarevog seminara, koji je održan za sve školske inkluzivne timove prošle godine. Tačno je da se tu, što se iz priloga videlo tolerisalo to da se piše konkretan  predmet a ne oblast razvoja deteta. To je urađeno zbog toga da bi nastavnici jasnije razumeli izradu akcionih planova, jer se svako od njih vezivao za svoj predmet koji predaje - što je to u tom trenutku bilo i normalno, ali nije samo sebi bilo svrha, već lakši orjentir u radu. Zašto je ispravnije da pišete oblast ratvoja deteta za koji je potrebna podrška a ne predmet:

1)zato što se IOP ne radi radi samog predmeta ( matematika, srpski i td.), već radi posticanja razvoja deteta kao celovite ličnosti;

2)zato što uvek trebate da imate na umu definisanje jednog ošteg razvojnog cilja , a onda njegovom konkretizacijom pojedinačne koji mogu da se vezuju za svaki pojedinačni predmet, npr. razvoj funkcionalnepismenosti kao opšti cilj, a pojedinačni za matemaiku: razumevanje pojma broja, odnosa između veličina i drugo.

3)Vi verovatno znate da se sa izradom IOP-a počinje još u predškolskom uzrastu, a tamo nemamo predmete: srpski, matematika, svet oko nas.

 Na kraju najmanje je po meni bitno šta ste napisali u dokumentu, već šta ćete konkretno uraditi u praksi sa detetom. Niste pogrešili ako ste napisali predmet, ali ispravnije Vam je da pišete i da se orjentišete prema oblasti razvoja deteta za koju je potrebna podrška.

 

Poštovani kolega!

    Nadam se da će te u ovoj Zbirci primera dobre prakse, naći odgovore i na Vaše

dileme. Nisam u mogućnosti da Vam pošaljem gotov i urađen IOP, jer bi za tako nešto morao da tražim saglasnost roditelja deteta, a svaki IOP se smatra profesionalnom tajnom i to onda ne bi bilo uredu. Postavite mi konkretno

pitanje, šta Vam je dilema u školi, da li procedura oko izrade i usvajanja IOP-a ili je u pitanju izrada akcionih planova, formulacija razvojnih ciljeva, definisanje prioriteta ili nešto treće.

Na sva Vaša konkretna pitanja rado ću odgovoriti ili potražiti odgovore od kolega iz Ministarstva koji se bave ovom tematikom.

 

Pitanje

Najpre, da Vam se zahvalim na iscrpnom i detaljnom odgovoru. Imali smo mnogo (ali zaista MNOGO) nesporazuma, sukoba i nesuglasica u kolektivu u školi oko toga šta i kako treba raditi (najviše oko papirologije) da smo, čega sam se i najviše plašio, izgubili decu među papirima (desilo mi se da sam zbog sastanka morao da otkažem dodatnu i dopunsku nastavu što me je jako razočaralo). Međutim, strasti su se stišale, ostavili smo razlike po strani, i sada konačno delujemo kao tim. :) To je, između ostalih, i Vaša zasluga i jako smo Vam zahvalni na tome. Polako krećemo sa uključivanjem i ostalih kolega. Kako smo pioniri u ovoj oblasti u našoj školi, verujem da će biti grešaka i poteškoća, ali će se one, nadam se, već sledeće školske godine ispraviti.

Takođe, želim da Vam čestitam novogodišnje i božićne praznike i da Vam poželim zdravu, srećnu i uspešnu 2012. godinu. :) 

Srdačan pozdrav i hvala još jednom.

Bojan

 

Odgovor

Hvala kolega Bojane, na toplim pozdravima i rečima, drago mi je da ste se usaglasili i počeli da funkcionišete kao tim, imali ste dovoljno energije i volje kao kolektiv za tako nešto, što je danas vrednost koju treba poštovati.Znajte da je najteže pomeriti stvari sa mrtve tačke i shvatiti da inkluzija nije ništa drugo nego podizanje sopstvenih kompetencija i unapređivanje sopstvene vaspitno-obrazovne prakse.Nemojte misliti da će vam biti lako,tokom vremena vaša motivacija će opadati i rasti u zavisnosti od rezultata koji budete postizali,biće to veslanje na duge staze i ne očekujte da svi veslaju istim tempom i sa istim uspehom, trebaće vam mnogo strpljenja i smirenja, ali na kraju kada dođu uspeh, znaćete da ste ispunili vašu prosvetnu misiju i učinili da ovaj svet makar jednom detetu bude lepše mesto za život. Pozdravite sve u kolektivu, posebno vašu majku, naj učiteljicu, koja je u praksi pokazala razumevanje za svu decu i  koja zaista ima veliko srce , pa do skorog viđenja.

 

Поштовани Бојане,

 Моје име је И. К (име познато Академији, професор сам разредне наставе, упознали смо се током семинара о инклузији који сте одржали у Пироту, крајем прошлог месеца. Желела бих да искористим прилику да Вам се још једном захвалим на веома корисним саветима везаним за инклузију и инклузивно образовање. Семинар ми је много помогао јер радим у сеоском одељењу где је за већи број деце потребно написати за почетак бар педагошки профил.
Вашим наступом на самом семинару улили сте ми поверење у Вас, а и охрабрили сте ме да могу да Вам се обратим за помоћ. Помоћ која је мени потребна није већим делом везана за инклузију, али може да се посматра и на тај начин. У разреду имам једну девојчицу којој је самој, а и њеној породици потребна помоћ што се тиче међусобних породичних односа. Како су породични односи модел других социјалних односа, сматрам да им се свакако треба помоћи.
Описаћу Вам укратко и породицу и девојчицу.
 Реч је о ромској породици са петоро деце. Мајка  је домаћица, а отац је запослен у XXXXXXXXXXXXXX'' у Пироту, корисници су дечјег додатка. Велику помоћ, материјалну, добијају од баке која живи и ради у  иностранству Родитељи дају све од себе да деца имају све што им је потребно, недавно су им купили и компијутер. Девојчица која је у мом одељењу је друго по реду дете у тој породици. Мирна је, тиха и повучена. Четврти смо разред, а она још нема дугарицу у одељењу. Веома је искрена и истинољубива, али је тип детета на које ни казне ни похвале немају утицаја. Када су на одмору, остала деца се играју, а она увек стоји са стране и посматра их. Нерадо се укључује у игру, а кад се и укључи тражи што бржи начин да из игре изађе. Што се тиче успеха, није баш неки ђак, повремено заостаје за другима, па их сустигне, али и у школи, као и код куће њен највећи проблем је комуникација. Она је дете које се ретко смеје, не тражи никакву помоћ, али и оно најважније, не исказује своја осећања. Говори само уколико јој се неко обрати иначе седи и ћути. Недавно је код мене дошао отац, веома забринут због њеног понашања. Наиме, она код куће са њим не разговара. Када он уђе у просторију, она седне и ћути, када јој се обрати она му одговара искључиво мимиком и гестовима. Важно је да напоменем да остала деца у породици са оцем имају веома добар однос, сви осим ње. Њихов однос је такав одувек. Отац је никада није кажњаво, ни физички ни вербално, јер за то није ни било потребе. Са мајком је однос другачији, са њом разговара, чак уме и да се посвађа, али све буде другачије кад отац уђе у кућу. Веома је посвећена најмлађој сестри која има неких 18 месеци и са њом воли да проводи време. Такође је веома заштитнички настројена према млађем брату који је ученик другог разреда. Брат је сушта супротност њој. Несташан је, понекад чак и агресиван али лако ступа у било који вид комуникације са околином. Она има невероватну потребу да га заштити, па чак и кад није управу. У разговору са њом сазнала сам да се плаши да разговара са оцем да не би викао на њу као и да би волела да се игра са њим. Сада јој свакодневно дајем неку врсту домаћег задатка који је везан за њеног оца, нпр. да нацрта себе и тату. Такође, и оца сам укључила у све то тако што сам му дала обавезу да сваког дана по 15 мин играју карте заједно, да се цела породица играју ''На слово, на слово...'' и да отац покуша да је бар једном недељно одвоји и да заједно оду у неку кратку шетњу, сами.
Волела бих да напоменем да сам више пута била у посети код њих и да сам приметила да је њено понашање потпуно исто и код куће и у школи. Свако друго дете би у ситуацији када је у његовој кући учитељица, било срећно и поносно, али ова девојчица само седи са стране и ћути. На овај проблем сам ја указивала још тада, али је отац тек сад спреман да прихвати помоћ јер је изгледа тек сада спреман да јавно призна и прихвати постојање проблема. Довољно је то што је дошао по помоћ.
 Нисам сигурна колико сам способна да им у решавању овог проблема помогнем, знам да свакако не умем и не могу то да учиним сама без помоћи стручњака. Такође нисам упозната на кога да их упутим и шта је оно што ја могу да учиним за њих и решавање овог проблема. Свакако ћемо заједно посетити и школског психолога. Сваки пут када помислим на ову девојчицу сетим се оне реченице коју сте изговорили на семинару, а то је да је за социјализацију детета до 5 године најважнија мајка, а потом отац. Сада је помињем свима који имају малу децу у мом окружењу. :-) То је вероватно период који је овај отац пропустио, али сам сигурна да се та његова грешка сигурно може некако ублажити.
Оно што је мени потребно је Ваше мишљење и савет како да помогнем овој девојчици.
Молим Вас да ми помогнете да помогнем овој породици.
Унапред Вам много хвала.
 И. К.

 

Поштована колегинице!

 

            Извините што Вам на писмо одговарам са оволиким закашњењем, једноставно у задње време сам затрпан питањима и проблемима на које желим што адекватније и стручније да одговорим, па се искрено надам да ми нећете замерити кашњењем са одговором.

            Проблем који сте изнели доста је комплексан и захтева ангажовање већег броја стручњака, првенствено темељнију психолошку обраду. Ви сте одлично поставили проблем и идентификовали узроке његовог настајања, који су сигурно  у неадекватним породичним односима и ако површински ствари не изгледају тако. Ми не можемо да знамо како је културолошки текао развој породице и шта се све у породици дешавало, можемо да сагледамо само последице тога. Девојчица има неку трауму и блокаду инцирану неадекватном улогом оца или неког  мушког члана породице који се пресликава у улози оца. Евидентно је да она по сваку цену жели да избегне односе са оцем или због страха  или  зато што жели да га својим индиферентним понашањем због нечега казни. Индикатори за моју тврдњу су сем онога што сте навели у посматрању детета у породици и следећи: 1) не исказује јасно своја осећања према социјалном окружењу и незаинтересована је за социјалне контакте према својим вршњацима; 2) понаша се претерано заштитнички према млађем брату, покушавајући да га заштити и када треба и када не треба, као да жели да пошаље поруку да не жели да брат пати као и она.        

            По мом мишљењу за ово дете је потребно написати иоп са прилагођеним програмом са посебним планом подршке у социо-емоционалној свери. Као чланове Тима за пружање додатне подршке детету, требате уврстити психолога а можда и социјалног радника. Оно што је би издвојио као први корак ка успеху, што сте ви сте већ добро  урадили, а то је  развијање  партнерских односе са породицом и заједничко сагледавање проблема. Детету је првенствено потребна подршка на социјо-емоционалном плану  и у области развоја социјалних вештина а ви сте на добром путу да је адекватно пружите. Треба ићи на то да дете прихвати себе, да ојачава  постепено своје сапопоштовање и  самопоуздање, а када прихвати себе биће прихваћено и од друге деце, а то је процес који  захтева време и стрпљење. Девет правила успешне социјалне интеграције  у инклузивним оквирима су: укључивање све деце, вишесмерна и ефикасна комуникација,  начини управљања учионицом,  добра припрема часа, поседовање  индивидуално образовних планова, коришћење помоћних средстава, индивидуална помоћ за ученике, управљање понашањем ученика и подстицање социјалне инклузије. Оно што ћу Вам послати а што ће Вам сигурно помоћи у раду како кроз уводне наставне активности или ванаставне активности јесте приручник са активностима за побољшавање социјалне интеракције мећу вршњацима у разреду, надам се да ће у њему пронаћи примере добре праксе.

Оно што требате  користити и што је  општа  делотворна стратегија у раду са ромском децом, јесте константно подстицање мотивација за учење и интелектуално активирање и  стално изграђивање односа  поверења учитељ-дете. Ова стратегија представљаја неопходан предуслове за процес учења-подучавања све деце,  задовољавање дечјих потреба за сигурношћу, припадањем групи и повезаношћу са релевантним одраслим (учитељем), омогућавање детету да доживи успех у школским активностима, повезивање градива с дечјим ваншколским искуствима и познавање и уважавање нивоа општих предзнања. Треба  тежити да се свако дете  у школи осећа сигурно, прихваћено и добродошло, уважавајући  културне, социјалне и верске разлике

Желим Вам пуно успеха у раду и свако добро, пишите слободно, а ја се искрено надам лепим вестима и помацима у развоју детета.

 

http://osvojvodastepabeograd.nasaskola.rs/vesti/24/Seminar/ 

Семинар

Датум: 28. Avgust 2012 19:44 Категорија: наставници

Инклузија од теорије до праксе

27. и 28. септембра у школи је одржан семинар "Инклузија од теорије до праксе" чији је аутор Бојан Грујић, МСц. педагог. Неке од тема које су обрађене на семинару биле су:
Стереотипи о инклузији (учесници дефинишу најчешће стереотипе о инклузији и дају одговоре на њих, разбијајући претходно дефинисане стереотипе и дајући противаргументе, развој инклизивне свести од сегрегације ка интеграцији и инклузији)
Укључивање деце са сметњама у развоју у редован васпитно-образовни систем и различити видови подршке (упис ученика са сметњама у развоју, стручни органи школе и додатна подршка, прилагођавање наставних садржаја, метода и дидактичких материјала, превазилажење физичких и комуникацијских баријера);
Улога родитеља у тиму за индивидуалну подршку (активна улога родитеља као партнера у инклузивном процесу, начини мотивације родитеља на сарадњу, успостављање реалистичког односа према детету, активности родитеља у породичном окружењу);
Израда педагошких профила (процес прикупљања података о детету из различитих извора, посматрање детета у социјалном контексту, истицање јаких страна и капацитета детета, израда педагошкиих профила за дати опис детета и одређивање приоритета);
Израда ИОП-а (садржај ИОП-а, која деца имају право на ИОП, како се израђује ИОП и која му је сврха, израда плана активности, укључивање родитеља као партнера у изради ИОП-а);
Како се примењује и прати ИОП (примери добре праксе, делотворни поступци управљања школом/ПУ и управљања одељењем/групом који омогућују успешну реализацију ИОП-а, ревизија и евалуација ИОП-а);
Стручни тим за ИО (улога стручног тима за инклузивно образовање, операционализација задатака тима за ИО, израда плана акције, односи тима за ИО са другим тимовима у установи) ...

Захваљујемо се аутору на успешној сарадњи и труду да нас припреми за рад у инклузивном окружењу.